Metapsihologija je temeljni deo psihoanalitičke teorije i nauka kojom se psihoanaliza služi kako bi objasnila funkcionisanje psihičkog aparata. Sigmund Frojd je razvio metapsihologiju da bi sistematski opisao psihičke procese iz različitih perspektiva.

Frojdovi metapsihološki pristupi

Frojd je smatrao da se svaki psihički fenomen može posmatrati sa tri metapsihološka stanovišta:

Topografsko stanovište: Odnosi se na podelu psihičkog aparata na svesno, predsvesno i nesvesno.

Svesno: Sadrži sve misli, osećanja i sećanja kojih smo trenutno svesni.

Predsvesno: Obuhvata sadržaje koji nisu trenutno u svesti, ali se lako mogu dohvatiti (npr. sećanja, znanja).

Nesvesno: Najvažniji deo psihe po Frojdu. Sadrži potisnute želje, nagone, traumatična iskustva i fantazije koje nisu dostupne svesti, ali značajno utiču na naše ponašanje, misli i osećanja. Oslobađanje od posledica nesvesnog postiže se dovođenjem ovog materijala u svesno pomoću terapijske intervencije.

Dinamičko stanovište: Fokusira se na sile (nagone) koje deluju unutar psihičkog aparata i njihove međusobne konflikte. Frojd je posebno isticao seksualne i agresivne nagone kao pokretačke sile. Razvoj i ishod konflikta zavise od odnosa energetskih snaga kojima raspolažu Id, Ego i Superego.

Ekonomsko stanovište: Bavi se raspodelom i transformacijom psihičke energije (libida i agresivnog nagona). Pokušava da proceni jačinu snaga koje su u konfliktu, naglašavajući da se anksioznost može razviti usled prevelikog priliva podražaja sa kojim psiha ne može da se nosi.

Kasnije je Frojd razvio i strukturalno stanovište, koje se često dodaje kao četvrto metapsihološko gledište, a odnosi se na podelu ličnosti na tri instance:

Id: Psihički predstavnik biološkog nasleđa, funkcionira po principu zadovoljstva i teži neposrednom ispunjenju nagona.

Ego: Razvija se iz ida i funkcioniše po principu realnosti, posredujući između zahteva ida, superega i spoljašnjeg sveta.

Superego: Predstavlja internalizovane moralne norme i ideale